Željka je bila jedna mlada, ambiciozna dvadesetogodišnjakinja, student druge godine Medicinskog fakulteta i neko ko je oduvek voleo da pomaže ljudima i smatrao da je pomaganje ljudima imperativ u životu svakog pojedinca. Te 2010. godine u novembru mesecu otišla sam na operaciju žučne kese uz obećanje kolegama sa fakulteta da
Zdravo, ja sam Olivera Jovanović, 39.-ogodišnja pacijentkinja na dijalizi iz Zemuna. Moja priča se razlikuje od priča mojih prijatelja i kolega iz Udruženja koji su već na listama čekanja ili su, Bogu hvala, već transplantirani, i žive neke nove i lepe živote zahvaljujući humanosti i dobroj volji nekog od srodnika
Ja sam Popović Nikola. Rodjen sam 1995. godine u Nišu. Odslužio sam vojsku dobrovoljno jer sam imao veliku želju da nakon toga ostanem i radim u vojsci. To sam i pokušao 2017. godine, i sve je bilo u redu sve do poslednjeg pregleda, rendgena pluća. Tu me je sačekao ogroman
Lazar Čolić (1986) je prvu dijalizu imao 2000.godine, nedelju dana nakon što je napunio 14 godina. Za jednog četrnaestogodišnjaka, to je značilo odrastanje preko noći. Nakon osam meseci provedenih na dijalizi, majka mu je donirala bubreg i na taj način doprinela da se život jednog tinejdžera vrati u normalu. Nažalost
Све је кренуло почетком априла прошле године када је моја ћерка Ружица имала упорне повишене температуре, не много високе, које су се стално враћале. Одлазили смо у локални дом здравља у Врњачкој Бањи, где живимо и где је моја ћерка добила три антибиотика за редом који нису дали никакав ефекат.
Svi vi koji ste bili u mogućnosti da posetite izložbu #Životnadar imali ste priliku da se upoznate sa Sarom Milivojević i životnom pričom nje i njenih roditelja.Za one koji je ne znaju, kroz priču o Sari podsetićemo se koliko je važna #donacijaorgana i #transplantacija.Sara Milivojević (2014), pacijentkinja sa presađenim bubregom.Sara