Ja sam Goran Petranović, zvani Rizo, muzicar i glumac.  Generacije me pamte kao jednog od osnivača “Top liste nadrealista” i pevača grupe “Elvis J. Kurtović”. Takodje, pisao sam pesme ” Divljim jagodama” i ” Plavom orkestru”.  Pravio sam i muziku i tekst za predstave :” Across the Universe” u Srpskom narodnom

Mislio sam da je život preda mnom. Nikada nisam razmišljao o starosti, prolaznosti i smrti. A onda sam je pogledao direktno u oči sa 29 godina. Topli prolećni dani, ja na poslu i odjednom nemam snage, imam osećaj da se gušim. Mislim, umor. Preforsirao sam se. Zanemarujem u prvi mah

Damir Markov iz Zrenjanina ima 51 godinu. Suprug je, otac blizanaca, vojni penzioner, sportista i međunarodni kinološki sudija. Kada govori o svojoj bolesti, ne govori kao čovek koji je odustajao, već kao neko ko je sve vreme pokušavao da živi što normalnije. Prve probleme sa bubrezima saznao je još 2003.

,,Здрав човек има хиљаду жеља, болестан само једну.“ Колико је та реченица истинита сазнала сам тек када је та једна жеља постала мој свакодневни живот. Моје име је Марина Цмиљановић. Имам тридесет и пет година, мајка сам, супруга, ћерка, сестра. Са својих шеснаест година сам на рутинској контроли открила повишене

Ja sam Biljana Pribić, poreklom iz Idvora, krođena sam 23.10.1988. u Pančevu, udata sam u Kleku kod Zrenjanina gde živim sa suprugom Dejanom i dve ćerke. Završila sam srednju ekonomsku školu „Jovan Trajković“, trogodišnji smer za trgovca. Problem sa bubrezima javio se na pocetku druge trudnoce, tokom koje me je

Ja sam Milana, ćerka jednog Ljubinka, hrabrog oca i supruga koji se sa svojih 35 godina razboleo od glomerulonefritisa mesangioproliferativa – bubrežne insuficijencije i završio na dijalizi. Tada je već bio otac troje male dece i ostvaren u svojoj profesiji kao viši medicinski tehničar. Išao je tri puta nedeljno na

Ja sam Nemanja Paunović, rođen sam 22.12.1994. godine u Šapcu kao prevremeno rođena beba. Moja borba sa bolešću krenula je jako rano. Još kao beba od godinu dana sa stalnim prehladama, povišenim temperaturama. U tom periodu sam zbog niskog hemoglobina i visokog kreatinina upućen za Beograd u UDK „Tiršova“ ,

Zovem se Ivana Milanović, zivim u Makresanu pored Kruševca. Za bubrežnu bolest saznala sam 2009. kada počinje moje prvo lečenje na VMA. Nakon kraćeg lečenja dijaliza je bila neophodna i 2010. otpočinje hronični program hemodijalize u Kruševcu, kada postajem i invalidski penzioner. Istovremeno urađena je obrada za kadeveričnu transplataciju I

Ja sam Nataša Miletić iz Beograda, imam 48 godina. Na hroničnom programu hemodijalize sam od 2014. godine. Moje prvo saznanje o bubrežnoj bolesti datira još iz detinjstva. Sa 11 godina dijagnostikovan mi je obostrani VUR. Iste godine sam operisana na klinici „Institut za majku i dete“, a operacija je prošla

Zdravo, ja sam Stefan Vlatković i ovo je moja priča. Ona počinje od rođenja. Sa 25 dana starosti, dijagnostikovana mi je atrezija spoljnog žučnog kanala nakon urađene biopsije jetre na Institutu za majku i dete u Beogradu. Potom, sa 45 dana starosti, izvršena je prva operacija – KASAI I, Portoenterostomia:

Ovu priču bih želeo da počnem problemom koji je nastao ovde, a to je pojava bakterije klebsiele tokom boravka na hemodijalizi. Ovu bakteriju, na moju veliku žalost, lekari s VMA nisu znali kako da leče, što mi je krajnje otvoreno i rečeno. Iz tog razloga u lošem opštem stanju odlazim u Nemačku,