Damir Markov iz Zrenjanina ima 51 godinu. Suprug je, otac blizanaca, vojni penzioner, sportista i međunarodni kinološki sudija. Kada govori o svojoj bolesti, ne govori kao čovek koji je odustajao, već kao neko ko je sve vreme pokušavao da živi što normalnije. Prve probleme sa bubrezima saznao je još 2003.

,,Здрав човек има хиљаду жеља, болестан само једну.“ Колико је та реченица истинита сазнала сам тек када је та једна жеља постала мој свакодневни живот. Моје име је Марина Цмиљановић. Имам тридесет и пет година, мајка сам, супруга, ћерка, сестра. Са својих шеснаест година сам на рутинској контроли открила повишене

Ja sam Biljana Pribić, poreklom iz Idvora, krođena sam 23.10.1988. u Pančevu, udata sam u Kleku kod Zrenjanina gde živim sa suprugom Dejanom i dve ćerke. Završila sam srednju ekonomsku školu „Jovan Trajković“, trogodišnji smer za trgovca. Problem sa bubrezima javio se na pocetku druge trudnoce, tokom koje me je

Ja sam Milana, ćerka jednog Ljubinka, hrabrog oca i supruga koji se sa svojih 35 godina razboleo od glomerulonefritisa mesangioproliferativa – bubrežne insuficijencije i završio na dijalizi. Tada je već bio otac troje male dece i ostvaren u svojoj profesiji kao viši medicinski tehničar. Išao je tri puta nedeljno na

Ja sam Nemanja Paunović, rođen sam 22.12.1994. godine u Šapcu kao prevremeno rođena beba. Moja borba sa bolešću krenula je jako rano. Još kao beba od godinu dana sa stalnim prehladama, povišenim temperaturama. U tom periodu sam zbog niskog hemoglobina i visokog kreatinina upućen za Beograd u UDK „Tiršova“ ,

Zovem se Ivana Milanović, zivim u Makresanu pored Kruševca. Za bubrežnu bolest saznala sam 2009. kada počinje moje prvo lečenje na VMA. Nakon kraćeg lečenja dijaliza je bila neophodna i 2010. otpočinje hronični program hemodijalize u Kruševcu, kada postajem i invalidski penzioner. Istovremeno urađena je obrada za kadeveričnu transplataciju I

Ja sam Nataša Miletić iz Beograda, imam 48 godina. Na hroničnom programu hemodijalize sam od 2014. godine. Moje prvo saznanje o bubrežnoj bolesti datira još iz detinjstva. Sa 11 godina dijagnostikovan mi je obostrani VUR. Iste godine sam operisana na klinici „Institut za majku i dete“, a operacija je prošla

Zdravo, ja sam Stefan Vlatković i ovo je moja priča. Ona počinje od rođenja. Sa 25 dana starosti, dijagnostikovana mi je atrezija spoljnog žučnog kanala nakon urađene biopsije jetre na Institutu za majku i dete u Beogradu. Potom, sa 45 dana starosti, izvršena je prva operacija – KASAI I, Portoenterostomia:

Ovu priču bih želeo da počnem problemom koji je nastao ovde, a to je pojava bakterije klebsiele tokom boravka na hemodijalizi. Ovu bakteriju, na moju veliku žalost, lekari s VMA nisu znali kako da leče, što mi je krajnje otvoreno i rečeno. Iz tog razloga u lošem opštem stanju odlazim u Nemačku,

Helena je rođena 18. jula 2018. godine. Kao i svaka beba, unela je u živote svojih roditelja radost i ljubav. Ali, već u prvim danima, sreću su zasenili zdravstveni problemi. Sumnjalo se da Helena nema žučnu kesu, što je izazvalo zabrinutost. Međutim, posle detaljnih ispitivanja, lekari su otklonili tu sumnju

Moja priča počinje 2018. godine, kada sam prvi put stavljen na listu za transplantaciju, i to na ne-prioritetnu (non-t) listu. Godinu dana kasnije, 2019. godine, prešao sam na pravu listu, zbog dijagnoze PSC/AIH (primarna sklerozirajuća holangitis/autoimuni hepatitis). Bio sam pozivan tri puta kao kandidat za transplantaciju, ali su me svaki