Milica Cvetković Trajković se razbolela sa 10 godine nakon neadekvatnog lečenja, a sa 27 joj je saopšteno da ima dva izbora: dijaliza ili transplantacija. Baš u periodu kada je trebalo da živi punim plućima, bude majka….Od oca je dobila bubreg, a nakon 8 godina postala majka jedne male Iskre. Кажу да једна добијена битка не значи и добијени рат. Али када ратујете са болешћу и борите се за своје здравље, свака битка је важна.
Željka je bila jedna mlada, ambiciozna dvadesetogodišnjakinja, student druge godine Medicinskog fakulteta i neko ko je oduvek voleo da pomaže ljudima i smatrao da je pomaganje ljudima imperativ u životu svakog pojedinca. Te 2010. godine u novembru mesecu otišla sam na operaciju žučne kese uz obećanje kolegama sa fakulteta da se vraćam za nedelju – dve i da zajedno izlazimo na kolokvijum iz fiziologije.
Zdravo, ja sam Olivera Jovanović, 39.-ogodišnja pacijentkinja na dijalizi iz Zemuna. Moja priča se razlikuje od priča mojih prijatelja i kolega iz Udruženja koji su već na listama čekanja ili su, Bogu hvala, već transplantirani, i žive neke nove i lepe živote zahvaljujući humanosti i dobroj volji nekog od srodnika ili nepoznatog lica koje je u prelomnom momentu, kroz svoju bol produžio njihov i život celokupnih porodica davanjem saglasnosti.
Ja sam Popović Nikola. Rodjen sam 1995. godine u Nišu. Odslužio sam vojsku dobrovoljno jer sam imao veliku želju da nakon toga ostanem i radim u vojsci. To sam i pokušao 2017. godine, i sve je bilo u redu sve do poslednjeg pregleda, rendgena pluća. Tu me je sačekao ogroman šok. Na snimku su videli uvećanu srčanu senku, i umesto mog očekivanja da već za koji dan počnem da radim, završio sam u bolnici. Tu počinje moja borba.
Lazar Čolić (1986) je prvu dijalizu imao 2000.godine, nedelju dana nakon što je napunio 14 godina. Za jednog četrnaestogodišnjaka, to je značilo odrastanje preko noći. Nakon osam meseci provedenih na dijalizi, majka mu je donirala bubreg i na taj način doprinela da se život jednog tinejdžera vrati u normalu. Nažalost transplantirani organ je otkazao nakon 11 godina i Lazar je ponovo vraćen na dijalizu.
Na dijalizi je 12 godina.
Milica Cvetković Trajković se razbolela sa 10 godine nakon neadekvatnog lečenja, a sa 27 joj je saopšteno da ima dva izbora: dijaliza ili transplantacija. Baš u periodu kada je trebalo da živi punim plućima, bude majka….Od oca je dobila bubreg, a nakon 8 godina postala majka jedne male Iskre. Кажу да једна добијена битка не значи и добијени рат. Али када ратујете са болешћу и борите се за своје здравље, свака битка је важна.
Željka je bila jedna mlada, ambiciozna dvadesetogodišnjakinja, student druge godine Medicinskog fakulteta i neko ko je oduvek voleo da pomaže ljudima i smatrao da je pomaganje ljudima imperativ u životu svakog pojedinca. Te 2010. godine u novembru mesecu otišla sam na operaciju žučne kese uz obećanje kolegama sa fakulteta da se vraćam za nedelju – dve i da zajedno izlazimo na kolokvijum iz fiziologije.
Zdravo, ja sam Olivera Jovanović, 39.-ogodišnja pacijentkinja na dijalizi iz Zemuna. Moja priča se razlikuje od priča mojih prijatelja i kolega iz Udruženja koji su već na listama čekanja ili su, Bogu hvala, već transplantirani, i žive neke nove i lepe živote zahvaljujući humanosti i dobroj volji nekog od srodnika ili nepoznatog lica koje je u prelomnom momentu, kroz svoju bol produžio njihov i život celokupnih porodica davanjem saglasnosti.
Ja sam Popović Nikola. Rodjen sam 1995. godine u Nišu. Odslužio sam vojsku dobrovoljno jer sam imao veliku želju da nakon toga ostanem i radim u vojsci. To sam i pokušao 2017. godine, i sve je bilo u redu sve do poslednjeg pregleda, rendgena pluća. Tu me je sačekao ogroman šok. Na snimku su videli uvećanu srčanu senku, i umesto mog očekivanja da već za koji dan počnem da radim, završio sam u bolnici. Tu počinje moja borba.
Lazar Čolić (1986) je prvu dijalizu imao 2000.godine, nedelju dana nakon što je napunio 14 godina. Za jednog četrnaestogodišnjaka, to je značilo odrastanje preko noći. Nakon osam meseci provedenih na dijalizi, majka mu je donirala bubreg i na taj način doprinela da se život jednog tinejdžera vrati u normalu. Nažalost transplantirani organ je otkazao nakon 11 godina i Lazar je ponovo vraćen na dijalizu.
Na dijalizi je 12 godina.