Helena je rođena 18. jula 2018. godine. Kao i svaka beba, unela je u živote svojih roditelja radost i ljubav. Ali, već u prvim danima, sreću su zasenili zdravstveni problemi. Sumnjalo se da Helena nema žučnu kesu, što je izazvalo zabrinutost. Međutim, posle detaljnih ispitivanja, lekari su otklonili tu sumnju

Moja priča počinje 2018. godine, kada sam prvi put stavljen na listu za transplantaciju, i to na ne-prioritetnu (non-t) listu. Godinu dana kasnije, 2019. godine, prešao sam na pravu listu, zbog dijagnoze PSC/AIH (primarna sklerozirajuća holangitis/autoimuni hepatitis). Bio sam pozivan tri puta kao kandidat za transplantaciju, ali su me svaki

Već 15 godina živim sa retkom bolešću koja je dovela do ciroze jetre. Nikada nisam mogla da zamislim da će jedan običan pregled da otkrije ozbiljan problem. Kada su mi prvi put rekli da imam cirozu jetre, bila sam šokirana. Nisam imala nikakve simptome koji bi ukazivali na to. Međutim,

Anika je rođena 29.4.2022. godine iz uredno vođene, ali rizične blizanačke trudnoće. Ipak, rođena je dva meseca pre termina i na žalost na rođenju je izgubila sestru bliznakinju. Po rođenju prebačena je na Institut za neonatologiju gde počinje njena borba sa bolešću. Kao prevremeno rođena beba, imala je nedovoljno razvijena

Ja se zovem Luka Vasiljević. Imam 30 godina. Verovatno većina vas nije čula za alfa 1 antitripsin, niti koju ulogu ovaj enzim ima u organizmu, ali moja porodica i ja , nažalost, jesmo. U nedostatku ovog enzima dolazi do oštećenja funkcije jetre ili pluća i upravo zbog toga ja sam

Milica Cvetković Trajković se razbolela sa 10 godine nakon neadekvatnog lečenja, a sa 27 joj je saopšteno da ima dva izbora: dijaliza ili transplantacija. Baš u periodu kada je trebalo da živi punim plućima, bude majka….Od oca je dobila bubreg, a nakon 8 godina postala majka jedne male Iskre.

Željka je bila jedna mlada, ambiciozna dvadesetogodišnjakinja, student druge godine Medicinskog fakulteta i neko ko je oduvek voleo da pomaže ljudima i smatrao da je pomaganje ljudima imperativ u životu svakog pojedinca. Te 2010. godine u novembru mesecu otišla sam na operaciju žučne kese uz obećanje kolegama sa fakulteta da

Zdravo, ja sam Olivera Jovanović, 39.-ogodišnja pacijentkinja na dijalizi iz Zemuna. Moja priča se razlikuje od priča mojih prijatelja i kolega iz Udruženja koji su već na listama čekanja ili su, Bogu hvala, već transplantirani, i žive neke nove i lepe živote zahvaljujući humanosti i dobroj volji nekog od srodnika

Ja sam Popović Nikola. Rodjen sam 1995. godine u Nišu. Odslužio sam vojsku dobrovoljno jer sam imao veliku želju da nakon toga ostanem i radim u vojsci. To sam i pokušao 2017. godine, i sve je bilo u redu sve do poslednjeg pregleda, rendgena pluća. Tu me je sačekao ogroman

Lazar Čolić (1986) je prvu dijalizu imao 2000.godine, nedelju dana nakon što je napunio 14 godina. Za jednog četrnaestogodišnjaka, to je značilo odrastanje preko noći. Nakon osam meseci provedenih na dijalizi, majka mu je donirala bubreg i na taj način doprinela da se život jednog tinejdžera vrati u normalu. Nažalost

Све је кренуло почетком априла прошле године када је моја ћерка Ружица имала упорне повишене температуре, не много високе, које су се стално враћале. Одлазили смо у локални дом здравља у Врњачкој Бањи, где живимо и где је моја ћерка добила три антибиотика за редом који нису дали никакав ефекат.