Lazar Čolić (1986) je prvu dijalizu imao 2000.godine, nedelju dana nakon što je napunio 14 godina. Za jednog četrnaestogodišnjaka, to je značilo odrastanje preko noći. Nakon osam meseci provedenih na dijalizi, majka mu je donirala bubreg i na taj način doprinela da se život jednog tinejdžera vrati u normalu. Nažalost transplantirani organ je otkazao nakon 11 godina i Lazar je ponovo vraćen na dijalizu.
Na dijalizi je 12 godina.
Život na dijalizi, ne znači samo odlazak u bolnicu svaki drugi dan i provođenje po četri sata na aparatu za dijalizu, već veliko ograničenje i odricanje. Dijaliza bubrežnim bolesnicima omogućava život, ali i uskraćuje normalnost življenja. Uskraćenost putovanja, kretanja, normalne konzumacije hrane i pića, oslabljenje organizma, organa. Dosta znači, ali isto toliko i odmaže.
Ovaj mladi čovek, aktivista, pun volje za životom se iz tog razloga odvažio da se prijavi u fondaciju Budi human i u february 2023 godine je uspeo uz pomoć humanih ljudi da skupi novac za transplantaciju bubrega u Belorusiji i tamo bude na njihovoj listi za transplantaciju bubrega. Sada Lazar čeka svoju novu šansu, svoj novi život, život bez dijalize u inostranstvo.
Lazar je posle prikupljanja novca preko fondacije “Budi Human” pozvan iz Belorusije i u Minsku je retransplantiran 05.05.2023. Posttransplantacioni tok je tekao dosta sporije od očekivanog. Odrađene su neke dodatne intervencije zbog komplikacija koje su se javljale posle transplantacije i posle 3.5 meseca se vratio u Srbiju gde će dalje lečenje nastaviti na Vojnomedicinskoj akademiji.
