Željka Bojić: “Ne plašim se smrti već koliko dugo ću moći da podnesem ovakav način života”
Željka je bila jedna mlada, ambiciozna dvadesetogodišnjakinja, student druge godine Medicinskog fakulteta i neko ko je oduvek voleo da pomaže ljudima i smatrao da je pomaganje ljudima imperativ u životu svakog pojedinca. Te 2010. godine u novembru mesecu otišla sam na operaciju žučne kese uz obećanje kolegama sa fakulteta da se vraćam za nedelju – dve i da zajedno izlazimo na kolokvijum iz fiziologije.
“Čekanje kao peščani sat koji meri preostalo vreme…”
Zdravo, ja sam Olivera Jovanović, 39.-ogodišnja pacijentkinja na dijalizi iz Zemuna. Moja priča se razlikuje od priča mojih prijatelja i kolega iz Udruženja koji su već na listama čekanja ili su, Bogu hvala, već transplantirani, i žive neke nove i lepe živote zahvaljujući humanosti i dobroj volji nekog od srodnika ili nepoznatog lica koje je u prelomnom momentu, kroz svoju bol produžio njihov i život celokupnih porodica davanjem saglasnosti.
“Nakon transplantacije srca, planiramo svadbu”
Ja sam Popović Nikola. Rodjen sam 1995. godine u Nišu. Odslužio sam vojsku dobrovoljno jer sam imao veliku želju da nakon toga ostanem i radim u vojsci. To sam i pokušao 2017. godine, i sve je bilo u redu sve do poslednjeg pregleda, rendgena pluća. Tu me je sačekao ogroman šok. Na snimku su videli uvećanu srčanu senku, i umesto mog očekivanja da već za koji dan počnem da radim, završio sam u bolnici. Tu počinje moja borba.
Čekanje na novu transplantaciju bubrega predugo traje
Lazar Čolić (1986) je prvu dijalizu imao 2000.godine, nedelju dana nakon što je napunio 14 godina. Za jednog četrnaestogodišnjaka, to je značilo odrastanje preko noći. Nakon osam meseci provedenih na dijalizi, majka mu je donirala bubreg i na taj način doprinela da se život jednog tinejdžera vrati u normalu. Nažalost transplantirani organ je otkazao nakon 11 godina i Lazar je ponovo vraćen na dijalizu.
Na dijalizi je 12 godina.
“Sa mamom u Italiju po srećno i zdravo detinjstvo”
Све је кренуло почетком априла прошле године када је моја ћерка Ружица имала упорне повишене температуре, не много високе, које су се стално враћале. Одлазили смо у локални дом здравља у Врњачкој Бањи, где живимо и где је моја ћерка добила три антибиотика за редом који нису дали никакав ефекат. На крају месеца, 25. априла добили смо упут за Здравствени центар Студеница у Краљеву, под сумњом да дете има упалу плућа. Ту су јој лекари опипали стомачић и уочили да је јетра доста увећана. Након анализа и неколико снимања
“Transplantacija je pomogla da svoj sedmi rođendan proslavi sa drugarima umesto u bolnici”
Svi vi koji ste bili u mogućnosti da posetite izložbu #Životnadar imali ste priliku da se upoznate sa Sarom Milivojević i životnom pričom nje i njenih roditelja.Za one koji je ne znaju, kroz priču o Sari podsetićemo se koliko je važna #donacijaorgana i #transplantacija.Sara Milivojević (2014), pacijentkinja sa presađenim bubregom.Sara je rođena kao zdrava beba.Sa 6 meseci, dijagnostikovali su joj #VilmsovTumor na levom bubregu.Usledila je operacija kojom je otklonjen levi i deo desnog bubrega.Njen život od tog momenta postaje borba za opstanak protkan danima i