Zdravo, ja sam Stefan Vlatković i ovo je moja priča.
Ona počinje od rođenja.
Sa 25 dana starosti, dijagnostikovana mi je atrezija spoljnog žučnog kanala nakon urađene biopsije jetre na Institutu za majku i dete u Beogradu.
Potom, sa 45 dana starosti, izvršena je prva operacija – KASAI I, Portoenterostomia: jejunum – jetra, neuspéšno.
Sa 6 meseci starosti dijagnostikovana mi je bilijarna ciroza jetre sekundarnog tipa, usled brojnih holangitisa kao posledice izvršene operacije.
Bolest je napredovala do poslednje faze – krvarenja digestivnog trakta i stanja predencefalopatične kome. U takvom stanju, u uzrastu od 4,5 godine, odlazim u Birmingem u Engleskoj, gde mi je nakon brojnih zdravstvenih problema i infekcije smrtonosnom bolničkom bakterijom MRSA, 7. jula 1995. godine izvršena je kadaverična transplantacija jetre.
Presađen mi je manji deo jetre odraslog mladića od 21 godine.
Nakon epizode akutnog odbacivanja organa, uz svakodnevnu obimnu terapiju nastavljam da funkcionišem, a nakon godinu dana nastavljam sa primenom doživotne imunosupresivne terapije lekom Ciklosporin Sandimmun Neoral.
Zahvaljujući naporima pre svega mojih roditelja, zatim lekara, doktora i svih ljudi koji su se borili za mene, ja sam danas živ.
Ovom pričom želim da pokažem koliko je važno ne odustajati, ne gubiti nadu i imati snove. Važno je da budemo puni razumevanja i ljubavi za druge, jer niko ne zna kroz šta je neko prošao.
Ali moja priča nije samo priča o preživljavanju, već i o važnosti doniranja organa.
U Srbiji trenutno oko 2000 ljudi čeka na transplantaciju organa. Za njih, donacija nije samo medicinski postupak, već jedina nada za život.
Jedan donor može spasiti čak osam života donirajući svoje organe, dok donacija tkiva može poboljšati kvalitet života desetinama ljudi. Ipak, zbog niske stope donora, mnogi nikada ne dočekaju svoju šansu.
Transplantacija organa nije samo medicinsko dostignuće, već i izraz humanosti i solidarnosti. Ona omogućava ljudima da dobiju drugu šansu – da rastu, sanjaju, osnivaju porodice, putuju, vole i daju doprinos društvu.
Moj život je primer toga. Zahvaljujući nepoznatom mladiću i njegovoj porodici, koji su doneli hrabru odluku da doniraju njegove organe, ja danas dišem, hodam i delim svoju priču sa vama.
Zato vas molim da razmislite o doniranju organa i da razgovarate sa svojom porodicom o tome. To je jedna od najplemenitijih odluka koju neko može doneti, odluka koja može nekom pružiti ono što je meni pružena – nova šansa za život.
