Milica Cvetković: Nakon transplantacije bubrega rodila ćerku
Milica Cvetković Trajković se razbolela sa 10 godine nakon neadekvatnog lečenja, a sa 27 joj je saopšteno da ima dva izbora: dijaliza ili transplantacija. Baš u periodu kada je trebalo da živi punim plućima, bude majka….Od oca je dobila bubreg, a nakon 8 godina postala majka jedne male Iskre. Кажу да једна добијена битка не значи и добијени рат. Али када ратујете са болешћу и борите се за своје здравље, свака битка је важна.
Željka Bojić: “Ne plašim se smrti već koliko dugo ću moći da podnesem ovakav način života”
Željka je bila jedna mlada, ambiciozna dvadesetogodišnjakinja, student druge godine Medicinskog fakulteta i neko ko je oduvek voleo da pomaže ljudima i smatrao da je pomaganje ljudima imperativ u životu svakog pojedinca. Te 2010. godine u novembru mesecu otišla sam na operaciju žučne kese uz obećanje kolegama sa fakulteta da se vraćam za nedelju – dve i da zajedno izlazimo na kolokvijum iz fiziologije.
“Čekanje kao peščani sat koji meri preostalo vreme…”
Zdravo, ja sam Olivera Jovanović, 39.-ogodišnja pacijentkinja na dijalizi iz Zemuna. Moja priča se razlikuje od priča mojih prijatelja i kolega iz Udruženja koji su već na listama čekanja ili su, Bogu hvala, već transplantirani, i žive neke nove i lepe živote zahvaljujući humanosti i dobroj volji nekog od srodnika ili nepoznatog lica koje je u prelomnom momentu, kroz svoju bol produžio njihov i život celokupnih porodica davanjem saglasnosti.
“Nakon transplantacije srca, planiramo svadbu”
Ja sam Popović Nikola. Rodjen sam 1995. godine u Nišu. Odslužio sam vojsku dobrovoljno jer sam imao veliku želju da nakon toga ostanem i radim u vojsci. To sam i pokušao 2017. godine, i sve je bilo u redu sve do poslednjeg pregleda, rendgena pluća. Tu me je sačekao ogroman šok. Na snimku su videli uvećanu srčanu senku, i umesto mog očekivanja da već za koji dan počnem da radim, završio sam u bolnici. Tu počinje moja borba.