Moja priča počinje 2018. godine, kada sam prvi put stavljen na listu za transplantaciju, i to na ne-prioritetnu (non-t) listu. Godinu dana kasnije, 2019. godine, prešao sam na pravu listu, zbog dijagnoze PSC/AIH (primarna sklerozirajuća holangitis/autoimuni hepatitis). Bio sam pozivan tri puta kao kandidat za transplantaciju, ali su me svaki put odbijali zbog nekompatibilnosti organa i upale debelog creva.

Od 2018. godine suočavam se sa ulceroznim kolitisom, stanjem koje me je vodilo kroz razne biološke terapije koje, nažalost, nisu dale željene rezultate. Konačno, 2021. godine, podvrgnut sam potpunoj kolektomiji, što je bio jedan od ključnih koraka prema transplantaciji. Tokom ovog perioda, jetreni rezultati su uglavnom bili stabilni, a ja sam se osećao dobro, osim tokom perioda aktivnog kolitisa. Nakon operacije, moje stanje se značajno poboljšalo.

Što se tiče transplantacije, moja doktorka je bila skeptična, osim u slučaju da se stoma zatvori pomoću PAULŠ procedure, što je bio jedini način da se operacija uspešno izvede. Iako sam se osećao dobro, ispostavilo se da je moja jetra u mnogo lošijem stanju nego što sam to mogao da primetim.

Transplantacija je došla u pravom trenutku. Proveo sam oko 35 dana u bolnici, jer je dodatno bila potrebna reintervencija zbog pucanja jedne od anastomoza na crevu. Na kraju, sve se završilo kako treba, iako je sama transplantacija, prema rečima lekara, bila izuzetno zahtevna.

Danas, zahvaljujući pravovremenoj transplantaciji i stručnosti mog medicinskog tima, imam priliku da živim novim životom. Kroz sve izazove, ostao sam zahvalan na podršci koju sam imao i na šansi da nastavim dalje.