Na Trgu Republike u Beogradu, 6. juna 2025. godine, obeležen je Nacionalni dan donora. U znak sećanja, nade i upozorenja, postavljena je simbolična instalacija – 1.800 praznih stolica. Svaka od tih stolica predstavlja osobu koja se trenutno nalazi na listi čekanja za transplantaciju organa u Srbiji.
Akciju su zajednički organizovali Ministarstvo zdravlja, Hemofarm i Hemofarm fondacija, uz podršku našeg udruženja “Zajedno za novi život”. Kampanja nosi naziv “Najvažniji poziv u životu”, i upravo to je ono što svako od tih 1.800 ljudi čeka – poziv koji može značiti novu šansu za život.
Nažalost, zbog velikih vrućina, prisustvo pacijenata koji čekaju transplantaciju bilo je ograničeno. Mnogi od njih su na dijalizi i moraju strogo da paze na unos tečnosti, što je dodatno otežalo dolazak. Ipak, podršku su pružili brojni transplantirani pacijenti – ljudi koji danas normalno funkcionišu zahvaljujući doniranom organu.
Jedna od njih, Željka Bojić, potpredsednica udruženja “Zajedno za novi život”, i sama čeka transplantaciju jetre već više od tri godine. Trudna je u petom mesecu i, kako kaže, vera i nada je ne napuštaju:
“Život koji nosim me obavezuje da budem strpljiva i da verujem u čuda. Nažalost, naša zemlja se i dalje nalazi na dnu evropske lestvice po broju donora.”
Željka želi da svojom pričom osnaži druge da ne odustaju, ali i da podigne svest o važnosti donorstva. Jer, uprkos napretku, i dalje je teško dobiti saglasnost porodica da organi preminulih budu donirani. A svaka saglasnost – može spasiti do osam života.
O važnosti donorstva govorio je i Jakša Vučurević, koji je pre osam godina uspešno transplantiran zahvaljujući tome što mu je majka bila kompatibilan živi donor. Danas živi ispunjen život, ali dobro zna koliko je to bila retka privilegija.
„Moj spas je došao iz porodice – majka mi je donirala bubreg. I dalje osećam veliku zahvalnost, ali i odgovornost da pričam o onima koji nemaju takvu mogućnost. Ljudi koji čekaju organ od preminulog donora često čekaju godinama, jer je kadaverična transplantacija u Srbiji i dalje obavijena tišinom, nejasnoćama i strahovima“, rekao je Jakša.
On je naglasio da je ključni problem nedostatak sistemske edukacije građana o tome šta znači biti donor i kakva je procedura.
„Jedan donor može da spasi više života. Ali, ako porodica nije sigurna šta je bila volja preminule osobe, šansa da organi budu donirani se drastično smanjuje. Zbog toga je važno da svi govorimo o tome – unapred, dok smo zdravi i svesni svojih odluka.“
U mnogim evropskim zemljama, sistem funkcioniše po principu pretpostavljene saglasnosti, ali Srbija još nije među njima. I dok ne postoji dovoljan broj donora ni za sopstvene potrebe, članstvo u međunarodnim mrežama razmene poput Eurotransplanta ostaje daleki cilj.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar podsetio je da je kampanja “Najvažniji poziv u životu” pokrenuta još 2016. godine i da je cilj svake ovakve akcije da se o temi govori – otvoreno i bez predrasuda.
“Iza svake od ovih 1.800 stolica stoji jedan stvaran život. I među njima ima dece. Moramo da učinimo više.”
Statistika pokazuje i koliko je teško doći do donora – od početka godine do juna, bilo je devet saglasnosti za donaciju i izvedene su 24 kadaverične transplantacije. Urađeno je sedam transplantacija srca, pet jetre, 12 bubrega i 16 transplantacija rožnjače.
Iako brojke nisu ohrabrujuće, događaji poput ovog donose važnu poruku – nada postoji, ali se za nju mora raditi. Transparentnost, edukacija i razgovor sa najbližima o donorstvu ključni su koraci. Jer, kako je rekao direktor Hemofarma, Ronald Zeliger:
“Mnogo je veća verovatnoća da će vam u nekom trenutku zatrebati organ, nego da ćete biti u prilici da ga donirate. Razmislite o tome. Donorstvo je osnovni čin ljudskosti.”
Zato – razgovarajte. Podelite svoj stav. Spasite život.
Jer nekome “najvažniji poziv u životu” još uvek nije stigao.
