Имам 37 година и живим у Сремској Митровици. Мој проблем са болешћу бубрега почиње у мају 2019. године, када сам отишао код доктора због проблема са повишеним крвним притиском. Добио сам упуте да проверим крвну слику и урин. Резултати анализа су били јако лоши и показали су повишене параметре урее, креатинина, холестерола, калијума… Докторка ме је упутила код интернисте, који ми је рекао да урадим снимање абдомена и уринарног система, а затим ми је заказан преглед код нефролога. Добио сам упут да урадим додатне анализе урина, и резултати су били веома лоши, због чега ми је заказан преглед у Клиничком центру Србије у Београду. Констатовано је да имам бубрежну исуфицијенцију – слабост бубрега.

Докторка ми је заказала контролу за месец дана и нови круг анализа. Резултати ултразвука су показали да су сви органи у реду и да нема оштећења, добри су ми били и резултати имунологије и тумор маркери, а једини проблем су и даље били високи креатинин, уреа, холестерол… Почео сам да држим дијету, али су резултати анализа били исти, с тим да ми је хемоглобин био снижен, па је речено да морам да избегавам тешке физичке послове и будем на строгој дијети.

Вратио сам се на посао после четири месеца боловања (на лакше радно место). Осећао сам по неки пут неки замор тела и малаксалост, што до сада нисам имао. Прошли су месеци, болест је и даље била ту… Дошла је 2020. година и почетак пандемије короне. На новој контроли у мају те године рађене су ми поново анализе, резултати су били опет лоши, а докторка ме је питала да ли се придржавам свега што смо се договорили. Схватио сам да ће, ако се овакви налази наставе, уследити погоршање и да врло брзо могу доћи на дијализу, јер бубрези не раде како треба.

     Следећа контрола је због ковида била тек у јулу. Први пут су ми се појавили отоци на ногама, знак да бубрези посустају. Поново сам морао да одем на боловање јер нисам могао дуго да стојим на ногама због отока. Наредну контролу обавио сам у септембру где ми је креатинин отишао на 550, уреа је била на 24, а хемоглобин и даље лош. Докторка ми је саветовала да ставимо фистулу на леву руку јер врло брзо могу доћи на дијализу. Оперисао сам руку 3. новембра. Све више сам осећао умор и малаксалост, организам је био пун штетних материја. На дијализу сам кренуо 4. јануара 2021. године.

     Први дан дијализе изгледа тако да легнете на кревет, сестре вас убоду иглама у вену и артерију и ваша крв иде кроз машину где се филтрира и враћа у организам. Све је прошло добро, нисам имао страх, али ме је глава јако болела. Медицинска сестра ме је посаветовала да попијем лек за болове јер ми се смањила концентрација штетних материја у организму, а мозак се још на то није навикао. Тако је било и приликом следеће дијализе…

      Подршка су ми супруга Ивана и троје деце, од које најстарије има пет, средње четири, а најмлађе две године. Они ми дају снагу да наставим даље и да се не предајем. Идем на дијализу три пута недељно: понедељком, средом и петком. Једна дијализа траје четири сата и велики је ударац за организам, јер се слабије иде у тоалет, а машина када ради извлачи вишак течности из организма и пречишћава вашу крв уместо бубрега – пошто они не раде. Прошле су већ две године од када тако живим. Живот тече даље, најстарије дете ми је кренуло у први разред, средње ће у септембру бити ђак првак, а ја сам и даље на дијализи.

     Прошле године сам завршио прегледе за стављање на листу чекања за кадеверичну трансплантацију бубрега, јер је то једино решење да не идем на дијализу. Битно је да добијем један здрав бубрег и онда бих могао да се вратим послу и да својој деци обезбедим неко лепше детињство.

     Желео бих да скренем пажњу људима да болест не бира ни време ни године, и да људи треба да буду мало више хумани јер у Србији тренутно 2.000 особа чека на неку трансплатацију, било да су то бубрези, јетра, срце, плућа… Када доктори констатују мождану смрт код неког пацијента, а то буде неко ваш ближњи, треба имати у виду да можете донирањем органа да спасите од пет до осам нечијих живота и да их продужите. Зато једно ваше „да” некоме пуно значи. Оставите траг јер некоме то значи живот.