Moj život su uvek činili muzika, pokret i smeh. Čak i kada je rat 1992. godine doneo izbeglištvo iz Sarajeva, u Beogradu sam uspeo da izgradim novi početak.

Usledile su uloge u filmovima „Lepa sela lepo gore“, „Sivi kamion crvene boje“ i seriji „Nadrealna TV“.

Danas vodim borbu u kojoj nema glume. Moja jetra otkazuje pod teretom najtežih oštećenja, bolesti krvi i karcinoma.

Zbog pratećih dijagnoza klasično lečenje nije opcija. Došao sam do zida, a jedini izlaz je transplantacija.

U vreme pandemije morao sam da odbijem uloge kod dr Neleta Karajlića u seriji „Složna braća- Next generation” jer bi virus za mene bio fatalan. Pa ipak, donedavno sam izlazio na binu. Doktori su me upozoravali na rizike, da se čuvam od povreda zbog trombocitopenije i leukopenije, ali nisam hteo da izneverim svoje muzičare koji žive od tog posla. Sada telo više ne sluša. Brzo se umaram i binu sam morao da zamenim čekanjem. Stavljanje na listu čekanja donelo mi je nadu, ali i trku sa vremenom jer karcinom raste.

U trenucima straha drži me čista ljubav, vera u Boga i lekare i nada u ljudsku solidarnost. Moja supruga i sestra su godinama moj štit i nesebična podrška. Najveća želja mi je da dobijem novu šansu, ponovo stanem na noge i budem njihov oslonac.

Želim da nastavim da se bavim muzikom i glumom i da im obezbedim sigurnost.

Kada neko u najtežem momentu kaže „da“ za donorstvo, on ne produžava samo jedan život već spasava cele porodice od tuge, vraća muževe ženama i ne dozvoljava da jedna pesma ostane nedovršena.

Podržimo život!