Vlada Srbije usvojila je 30. aprila izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa, koje bi u narednom periodu trebalo da prođu skupštinsku proceduru. Reč je o promenama koje bi mogle značajno da utiču na razvoj transplantacionog programa u Srbiji, ali i na broj dostupnih organa za pacijente koji čekaju transplantaciju.
Najvažnija novina odnosi se na uvođenje dva zvanična registra – registra građana koji žele da budu donori organa i registra onih koji ne žele da daruju organe nakon smrti.
Šta konkretno donose izmene zakona?
Srbija i dalje zadržava princip pretpostavljene saglasnosti, što znači da se organi mogu uzeti od preminule osobe ukoliko se ona za života tome nije protivila. Međutim, novi zakon sada jasnije definiše način na koji građani mogu izraziti svoju volju.
Novim izmenama uvode se zvanični registri koje će voditi Uprava za biomedicinu pri Ministarstvu zdravlja.
Građani će moći da se izjasne:
- da žele da budu donori organa,
- ili da ne žele da daruju organe nakon smrti.
Ukoliko je osoba za života dobrovoljno upisana u registar donora, lekari više neće imati zakonsku obavezu da traže saglasnost porodice za presađivanje organa. Ipak, razgovor sa porodicom ostaje važan deo procedure i iz etičkih razloga će se, prema najavama lekara i stručnjaka, i dalje obavljati.
Kako će funkcionisati registri?
Prema predloženim izmenama, izjave građana o darivanju ili protivljenju darivanju organa biće evidentirane u posebnim registrima koje vodi Uprava za biomedicinu.
Građani će moći da se prijave:
- preko izabranog lekara u domu zdravlja,
- ili direktno preko Uprave za biomedicinu.
Zakon predviđa i mogućnost opoziva ranije donete odluke, odnosno građani će moći da promene svoju odluku i budu izbrisani ili prebačeni iz jednog registra u drugi.
U slučajevima kada osoba nije ostavila nikakvu izjavu – ni saglasnost ni protivljenje – odluku će i dalje donositi članovi porodice, po jasno definisanom redosledu prvenstva: punoletno dete, supružnik ili vanbračni partner, roditelji, odnosno punoletni brat ili sestra.
Veće poverenje u transplantacioni program
Predsednik Udruženja pacijenata “Zajedno za novi život” Mladen Todić ocenjuje da su ove izmene veoma značajne za pacijente koji čekaju transplantaciju, ali i za jačanje poverenja građana u ceo sistem.
On podseća da je u Srbiji pre 2018. godine postojalo oko 160.000 potpisanih donorskih kartica, ali da one nisu bile pravno obavezujuće. Novi registri, kako navodi, prvi put jasno evidentiraju volju građana i mogu doprineti efikasnijem sprovođenju transplantacija.
Istovremeno, ističe da nijedan zakon ne može naterati nekoga da bude donor, već da je ključ u informisanju, poverenju i razumevanju značaja transplantacije.
Lekari će i dalje razgovarati sa porodicama
Iako zakon daje veću pravnu težinu odluci potencijalnog donora, lekari naglašavaju da će razgovor sa porodicom ostati sastavni deo procedure.
Prema rečima stručnjaka iz transplantacionog sistema, cilj izmena nije administrativno pojednostavljivanje po svaku cenu, već povećanje broja transplantacija i smanjenje lista čekanja za pacijente kojima je presađivanje organa jedina šansa za život.
Upravo zbog toga se očekuje da će i ubuduće, bez obzira na upis u registar, porodice biti uključene u razgovor i informisane o proceduri.
Potrebna je nacionalna kampanja
Kao udruženje pacijenata, smatramo da usvajanje izmena Zakona mora biti praćeno ozbiljnom i kontinuiranom nacionalnom kampanjom o donorstvu i transplantaciji organa. Sam zakon nije dovoljan ukoliko građani nisu pravovremeno i jasno informisani o tome šta znači biti donor, kako funkcioniše transplantacioni sistem i na koji način mogu izraziti svoju odluku.
Verujemo da je važno govoriti i o tome koliko transplantacija može da promeni i spasi živote ljudi koji godinama čekaju novi organ i novu šansu za život.
Takođe, smatramo da u podizanju svesti o značaju donorstva važnu ulogu treba da imaju zdravstvene institucije, mediji, javne ličnosti, ali i verske zajednice, kako bi se o ovoj temi govorilo otvoreno, odgovorno i sa više podrške prema pacijentima koji čekaju transplantaciju.
Cilj izmena – više transplantacija i manje liste čekanja
U obrazloženju zakonskih izmena navodi se da su promene usklađene sa odlukom Ustavnog suda i da imaju za cilj unapređenje transplantacionog sistema u Srbiji.
Podaci iz prvih meseci 2026. godine pokazuju da Srbija beleži značajan napredak u oblasti transplantacije. U periodu od 1. januara do 5. maja 2026. godine realizovano je 16 donora, obavljeno je 45 kadaveričnih transplantacija organa, kao i 22 transplantacije rožnjača. Transplantiran je 31 bubreg, četiri jetre, devet srca i jedna pluća, dok je ukupno transplantirano 67 pacijenata.
Ipak, izazovi su i dalje veliki. U istom periodu čak 13 porodica nije dalo saglasnost za doniranje organa preminulog člana porodice, što pokazuje koliko su informisanje građana, poverenje u sistem i otvoren razgovor o donorstvu i dalje od presudnog značaja.
Zbog toga se od novih registara i jasnije procedure očekuje:
- veći broj dostupnih donora,
- efikasnija organizacija transplantacionog sistema,
- i veća šansa za pacijente koji čekaju novi organ.
Za mnoge pacijente transplantacija nije samo medicinska procedura — već jedina prilika za nastavak života.
Bonus video
U emisiji „Oko” govori se o novim izmenama Zakona o transplantaciji tkiva i organa, uvođenju registra donora i registra građana koji ne žele da budu donori, kao i o tome koliko ove promene mogu doprineti razvoju transplantacionog programa u Srbiji. Gosti:
Prof. dr Maja Ercegovac, direktorka Klinike za grudnu hirurgiju UKCS,
Dr Ružica Jovanović, direktorka Uprave za biomedicinu
Mladen Todić, Udruženje “Zajedno za novi život”
prof. Svetozar Putnik, direktor Klinike za kardiohirurgiju UKCS.
Emisiju priprema i vodi Ana Stamenković
